Šta će meni život ako moji unučići ne smeju slobodno da izađu na ulicu? Čitav život provedoh u nekom strahu. I dok su mi sinovi išli u školu, uvek sam se brinula, jer nikada ovde nije bilo bezbedno.

Demonstracije, nemiri… Sada strahujem za unuke, dok dođu kući iz škole i sa fakulteta…

Ovako priča Nada Bojković, penzionerka iz Donje Brnjice kod Prištine, u dvorištu svoje kuće podno Gazimestana. Sin i snaha otišli su u Mitrovicu i Leposavić, da odvezu decu koja studiraju u ovim gradovima. Najmlađa unuka, Anastasija (15) koja je bila predmet napada  Albanaca u subotu u školskom dvorištu, gde se sastala sa društvom, u školi je u Gračanici.

– Deca su uplašena, a mi stariji smo oguglali. Ali borimo se za decu jer su nam ona budućnost. Sve je bezvredno kada nemaju slobodu. – dodaje Nada.

Glavnim seoskim putem koji vodi dublje u selo nema gotovo nikoga. Ispred crkve dve devojčice na biciklima nerado zastaju. Kažu da su sestre od strica, da uvek zajedno idu čak i do prodavnice, da ih je događaj od subote dodatno uplašio…

– Ne možemo decu da zatvorimo u kavez, a školsko dvorište je jedino mesto gde se okupljaju i igraju – priča Dragan Vukadinović, otac Jovane (17), koja je bila u dvorištu škole kada su ih napala dvojica Albanca.

Okupljaju se posle škole i učenja, predveče, da popričaju i da se druže. To im je jedina zabava. Posle ovakvih napada, i to im je uskraćeno – dodaje.

LAŽNA OBEĆANJA
– Iako je u nedelju održan sastanak meštana sa predstavnicima Kfora i kosovske policije, koji su obećali redovne patrole, juče niko nije došao ni da nas obiđe, pa je to još jedno obećanje u nizu bez osnova – priča Bojan Miladinović, direktor osmogodišnje OŠ “Dimitrije Prica” u Donjoj Brnjici, koju pohađa 54 učenika.

Dragan, otac još jedne devojčice od 14 i dečaka od 11 godina, kaže da je događaj više nego stresan za decu i roditelje.

– Posle pucnjave pozvao me je otac Jovanine drugarice – nastavlja Vukadinović. – Odmah sam otišao tamo i zatekli smo ih skrivene u jednom dvorištu, gde su se tresle kao grlice.

Da su se strepnja i strah uvukli među žitelje Donje Brnjice, potvrđuju nam i Bojan Milanović, koji živi na samom kraju sela. Otac četiri devojčice, od kojih najmlađa ima tri, a najstarija 16 godina, zaposlen kao pomoćni radnik u školi, nerado govori za novine, jer su, kaže, žitelji ovog još većinski srpskog sela potpuno nezaštićeni:

– I moja ćerkica Tijana je bila kod škole te večeri. Još je uznemirena, a i mi sa njom. Lakše bi nam bilo kada bismo mogli da joj kažemo da se tako nešto neće ponoviti – priča Bojan dok iz kuće izlazi ćerka…

PLJAČKE I NAPADI
Meštani Donje Brnjice su nam ispričali i da su godinama izloženi pljačkama, da im kradu uglavnom mehanizaciju, ali i da ovo nije prvi napad na njihovu decu. Posebno strepe za srednjoškolce koji putuju do Gračanice školskim autobusom, jer je autobus bez zaštite i pratnje.

Vidno uzenemirena, devojčica ne želi da kaže ni reč i odlazi iza kuće, u dvorište. Dok se uzanom ulicom vraćamo ka centru sela, sa desne strane puta prolazimo pored nekoliko velelepnih kuća. Jasno je da su vlasnici Albanci, iako sve ulice u selu nose nazive srpskih velikana, cara Lazara, Miloša Obilića, cara Dušana, kneginje Milice…

– Opstali smo ovde proteklih 20 godina u okruženju Albanaca koji su već otkupili neka srpska domaćinstva i ušli u selo. Očito je da im je cilj da nas ovim napadima na decu dodatno zastraše, da nas primoraju da se selimo. Ali kada smo izdržali sve ove godine, nadam se da ćemo prebroditi i ovo, iako je najteže kada nam kidišu na decu – priča jedan od meštana, moleći nas da ne pominjemo njegovo ime. Uveren je da Albanci sve rade sistematski i planirano, uvereni da im je cilj da isele žitelje ovog najvećeg srpskog sela kod Prištine.

Izvor: Srbijadanas.com / Foto: Printscreen