Pozovete omiljeni restoran, naručite hranu i čekate dostavu. Dostavljač uredno stiže na vreme, vi plaćate ali ostajete uskraćeni za račun. Onaj ko insistira da dobije tom prilikom i fiskalni račun, obično dobije odgovor da je račun “zaboravljen u kuhinji”, “izgubljen usput”, i “doneću vam, ako vam treba”. Pri tom, dobije možda eventalno predračun koji ne može biti nikako fiskalni.

Ovakva situacija je česta u prestonici, a prema našim saznanjima i poznate picerije u gradu počele su da praktikuju ovaj nelegalan vid poslovanja.

Na kraju, dostava hrane je odličan izbor zarade za restoran, koji pojedini vlasnici ugostiteljsjog objekta ne beleže, time ubiraju značajan prihod koji za poreznike ostaje nevidljiv. Dodatno, radnici koji rade dostavu uglavnom rade neprijavljeni.

Kako smo saznali, samo jedan lanac restorana u jednom svom zasebnom objektu u centru grada od dostave dnevno uzme i 400.000 dinara. Taj iznos, praksa je pokazala pravdaju na osnovu “hrane za poneti”, što nije isto, “na račun kuće”, ili kao “prezentaciju”, ili ga ne beleže uopšte. Primeri dovijanja vlasnika se tu ne završavaju.

Kako su za Telegraf Biznis objasnili iz Poreske uprave, prema Zakonu o fiskalnim kasama, lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.

Takođe, dužno je i da kupcu dobara, odnosno usluge izda fiskalni isečak sa fiskalne kase preko koje evidentira promet bez obzira na to da li kupac to zahteva ili ne. Prema tome, restorani koji vrše dostavu u obavezi su da svaki promet ostvaren dostavom evidentiraju preko fiskalne kase i da naručiocu izdaju fiskalni isečak, izričiti su u Poreskoj upravi.

Dodaju i da su kontrolom obuhvaćeni svi restorani bez obzira da li se promet dobara i usluga ostvaruje u objektu ili putem dostave, a za nepoštovanje propisa primenjuju se iste sankcije.

Postoje, preciziraju i delatnosti kod kojih ne postoji ta obaveza, a one su utvrđene su Uredbom (Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase). Što kod restorana i picerija nije slučaj.

Pri tom, dostavljači hrane, iako je to više krivica vlasnik restorana, su možda i najpogodniji za zaobilaženje zakonskih obaveza, te ih gazde ugostiteljskih objekata ne prijavljuju jer češće nisu u objektu nego što jesu, terenski su radnici, pa ih je skoro nemoguće uhvatiti u kontrolama.

Čak i oni restorani koji legalno vrše dostavu, i reklamiraju je na društvenim mrežama ili portalima, nemaju fotografije svojih radnika dostavljača koji obavljaju te poslove. S druge strane, u zapadnim zemljama je, pojavom Ubera, dostava hrane postala multimilijarderska industrija, a dostavljači imaju i svoje sindikate.

Izvor: Alo / Foto: Printscreen