Ni u jednom gestu patrijarha Irineja, ni u jednom njegovom postupku nije se osećalo da je bio uplašen, da se boji za svoj život. Taj nivo duhovnosti video sam samo još jednom pre toga, kada sam lečio patrijarha Pavla na VMA.

Komandant privremene KOVID Vojne bolnice na Karaburmi pukovnik dr Ivo Udovičić bio je uz patrijarha Irineja tokom poslednjih dana njegovog ovozemaljskog života. Uz bolesničku postelju bio je i u trenutku kada je poglavar SPC preminuo, 20. novembra u 7.07 ujutru, od posledica korone.

Dr Udovičić otkriva kako su izgledali ti teški trenuci.

– On se potpuno prepustio božjoj volji. Od prvog dana kada je stigao u bolnicu pa do poslednjeg trenutka nisu ga napuštali blagost i neverovatan unutrašnji mir. Patrijarh je kod nas došao u dobroj fizičkoj formi uprkos svojim poznim godinama. Tih prvih dana nije se dalo naslutiti kako će se sve završi iako smo svi bili svesni njegovih propratnih bolesti. Tačno je znao sve faze lečenja, pa nismo ni pokušavali da krijemo bilo šta od njega. Imao je ogromno poverenje u nas i lekarski tim koji ga je lečio – opisuje Dr Udovičić.

SAM SE OKRETAO
Ističe da je bio iznenađen koliko je Irinej bio fizički jak i vitalan za svoje godine.

– Kad nekog ko ima 91 godinu okrećete i nameštate u krevetu, obično mu je potrebna velika pomoć, ali ne i patrijarhu Irineju. On se sam nameštao u krevetu i spretno se okretao na bok ili onako kako smo od njega tražili. Sve vreme je jeo, pio, pomalo šetao po sobi, pričao sa nama i bio sam ubeđen da će uspeti da se izbori s bolešću – kaže Dr Udovičić.

Patrijarh Irinej je imao zdravstvene probleme i pre korone, mučio ga je kašalj, a virus je pogoršao njegovo stanje.

– Komplikacije su počele neki 10-12. dan. Prvo smo uspeli da saniramo početak pneumonije, pa popuštanje srčanog mišića. Korona je iz dana u dan slabila njegov organizam – kaže Dr Udovičić.

Opisujući te dane, naš sagovornik ističe da se seća neverovatne mirnoće u Irinejevom glasu i činilo se kao da patrijarh njih teši iako je on ležao u bolesničkoj postelji.

– Imao je neko blaženstvo, miran govor i neki pogled koji te ohrabri, smiri i ublaži. Kao da je više on brinuo za nas i stalno je govorio: “Deco moja, šta ćete vi ovde, vidite koliko vas ima, a ja sam sam. Znam da vam je bolnica puna teških pacijenata, idite lečite druge bolesnike, biće meni dobro, nemojte da se brinete”.

Tu poslednju noć, kada ga je intubirao i priključio na respirator, dr Udovičić se nije odvajao od Irinejeve postelje.

– Ti poslednji trenuci, posebno ta poslednja noć, bili su izuzetno teški. Morali smo da ga stavimo na respirator jer mu je virus uništio pluća i više nije mogao samostalno da diše. Bio sam uz njega kada je izdahnuo, tačno sedam minuta posle sedam sati ujutru. S blaženim izrazom lica jednostavno je zaspao. Bio je to za mene jedan od najtežih trenutaka u ovoj KOVID bolnici, ali i celoj karijeri – priča dr Udovičić.

Izvor: Srbijadanas.com