Reporteri Kurira na kupalištima od Budve do Petrovca, gde su se domaćini letos uželeli gostiju

Tužno je na pustoj Slovenskoj plaži u Budvi bilo gledati frulaša, ispostavilo se da je ovamo stigao čak iz Banjaluke, i još tužnije slušati njegovu melodiju dok je pokušavao da iskamči koji cent od turista prolaznika. U krugu od sto i kusur metara oko njega bilo je tek dvoje ili troje kupača u moru, i još četvoro-petoro pod suncobranima, a na budvanskoj promenadi dokle je pogled dopirao – nikoga. Pogodio čovek letos da dođe u Budvu, da zaradi, da ostane živ…

Spuštene roletne

Slično je stajala i starija gospođa koja je na tezgi od kartonskih kutija prodavala smokve i grožđe, i jedno i drugo – evro za kilogram.

– Od jutros sam, čini mi se, prodala pola kila smokava, a grožđa – ništa – tužno je posmatrala svoju robu.

– A ja sam se letos u Crnoj Gori proveo ko bos po trnju – kaže mi frulaš.

Kasnije, kad smo sa Slovenske plaže krenuli dalje, kroz čitave Bečiće na terasama smo, na hiljadama terasa okolo, izbrojali tek – šest peškira!

Kraj Slovenske plaže, u skoro pa pustom renomiranom restoranu, konobar je odsutno gledao nekud preko vode. Iznenadio se kad sam zakoračio unutra. Samo da pitam, ne da ručam.

– Evo, kao što se da videti, padam na nos od posla! Sve mi rane po čelu… Ovo nije katastrofa, nego je baš katastrofa – kaže mi konobar.

Kraj plaže, ulaz na parking naplatili su mi tri evra. Inkasant neki dobar momak.

I on kaže – katastrofa! Samo što, po njemu, ima i dobrih vesti:

– Letos nije bilo dobro, a ovo pre dva dana bilo je odlično. E sad, šteta je što će vladu formirati za dva meseca, do tada će sezona biti gotova. Sad da puste narod iz Srbije bez testova, nešto bi se i popravilo – začas mi je definisao političku i turističku situaciju Crnoj Gori.

– Letos, postavili smo 35 ležaljki i nekoliko puta smo uspeli da prodamo pola, prošle godine imali smo 90 ležaljki. Kako da prezimimo – e, to ti meni reci – kaže mi konobar Mirko Maraš.

Izvor: Kurir/Foto: Ilustracija