Neobična pojava pogodila je zemlju 11. oktobra i zbunila sve ljude – merni instrumenti su “uhvatili” neobjašnjive seizmičke talase koji su nastali sa lokacije udaljene oko 24 kilometara od obale jednog francuskog ostrva između Afrike i Madagaskara.

Najčudnije u svemu je bila činjenica da se nije radilo o zemljotresu, ustvari naučnici nemaju pojma šta se tačno dogodilo. Je li to bio meteor?

Podzemni vulkan? Tajni nuklearni test? Vanzemaljci? Jedno je sigurno – čini se da niko nema odgovor. Talasi koje su registrovali seizmički aparati dolazili su s obala ostrva “Mayotte”, a ubrzo nakon toga oglasili su se i seizmički senzori u Zambiji, Keniji i Etiopiji koji su zabeležili to isto.

Činjenica da su i oni zabiežili seizmičku aktivnost u početku nije izgledalo čudno, ali je seizmički talas ubrzo nastavio da putuje sve dok ga na kraju nisu “pokupili” i naučnici u Čileu, Kanadi, Novom Zelandu, pa i Havajima udaljenim otprilike 17 hiljada kilometara. Stvari postaju još čudnije, jer je tajanstveni fenomen uzrokovao da naša planeta zvoni poput masivnog zvona tokom punih 20 minuta, a dok se to sve zbivalo nijedan čovek nije osetio ništa neobično. To je jedna od najmisterioznijih stvari koja se mogla dogoditi, ostavljajući stručnjake zbunjenima. Goran Ekstrom, seizmolog sa Univerziteta u Kolumbiji, objasnio je da dok je naša planeta zvonila poput zvona, talasi su održavali monotone niske frekvencije.

Kako funkcioniše zemljotres?

Obično kad se dogode zemljotresi, naučnici “pokupe” impulse prepoznatljivih seizmičkih talasa koji zrače prema spolja od mesta gde se dogodio potres.

Na mestu izvora zemljotresa nastaje pukotina.

Nije bilo talasa

Najčudnija stvar fenomena koji se dogodio 11. oktobra jeste da nisu detektovani primarni ili sekundarni talasi. Sve što pronalazači registrovali bili su duboki, rezonantni površinski talasi. Još je neobičnija činjenica da površinski talasi nisu ni tutnjali kao što to obično čini površinski talas zemljotresa , a umesto toga pronalazači su registrovali maltene muzičku frekvenciju.

Prvo, postoje takozvani primarni talasi ili P talasi koji su najbrža vrsta seizmičkog talasa. Ova vrsta signala prva je koja stiže u seizmičku stanicu i tako istraživači saznaju sve o intenzitetu zemljotresa. Takozvani P-talas kreće se kroz čvrstu stenu i tečnost.

Nakon što opaze P-talase, naučnici obično otkrivaju “sekundarni talas.” Sekundarni talasi pomiču čestice gore i dole. Ovi talasi su drugi najbrže putujući seizmički talasi koje uočavaju seizmolozi.

Zatim, pronalazači identifikuju takozvane površinske talase. Ove vrste talasa putuju samo kroz Zemljinu koru. Površinski talasi su nižih frekvencija od telesnih talasa i lako se razlikuju na seizmogramu. Kako objašnjavaju stručnjaci, površinski talasi su gotovo u potpunosti odgovorni za štetu i uništenje povezane s potresima.

Izvor: Srbijadanas / Foto: Printscreen