Dramatično smanjeno interesovanje za državne fakultete: Samo 1 student se prijavio na 25 mesta na ovom fakultetu Univerziteta u Beogradu!
Zabrinjavajuće je da je ove godine vrlo mali broj brucoša izrazio interesovanje za nastavničke smerove na fakultetima u Srbiji.
Trend opadanja interesovanja za ovu oblast već traje devet godina, a sada izgleda da je dostigao vrhunac. Na primer, na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Opšta fizika, koji obrazuje buduće nastavnike fizike za škole, prijavio se samo jedan brucoš za 25 raspoloživih mesta.
Filološki fakultet u Beogradu takođe se suočava sa smanjenim interesovanjem, posebno za smer srpski jezik i književnost. Samo 34 kandidata prijavilo se za upis na planiranih 100 mesta, prema informacijama iz „Nove S“.
Učiteljski fakultet u Novom Pazaru takođe je suočen sa nedostatkom zainteresovanih studenata.
Samo troje srednjoškolaca prijavilo se za smer Obrazovanje vaspitača, dok je za smer Obrazovanje učitelja prijavljeno 29 studenata.
Slična situacija je i na katedri u Vršcu, gde su se četiri osobe prijavile za smer Obrazovanje učitelja.
Na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za smer Nastava hemije prijavilo se samo sedmoro brucoša, iako ima mesta za 25. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavilo se 135 kandidata, dok je planirano 250 mesta.
Jedan od najalarmantnijih slučajeva prijave odnosi se na Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, gde se za smer Opšta fizika prijavio samo jedan srednjoškolac, iako je planirano 25 mesta.
Sve ovo ukazuje na ozbiljan problem s kojim se suočava obrazovni sistem u Srbiji.
Interesovanje srednjoškolaca za nastavničke smerove već godinama opada, a razlozi za to su jasni.
Država je pokušala da reši problem kroz kratkoročne mere, poput stipendiranja studenata matematike koji bi radili u prosveti, ali ti pokušaji nisu dali značajne rezultate, kako tvrdi Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.
Markov ističe da problem nije samo u malim platama, već i u statusu koji nastavnici imaju.
Položaj nastavnika u društvu je već dugo vremena urušavan, a ne radi se samo o novcu, iako je i taj faktor veoma važan.
Postoji velika želja među studentima da studiraju engleski jezik, ali malo njih želi da se bavi nastavničkim poslom nakon diplomiranja zbog niskih plata i nedostatka poštovanja prema prosveti.
Studenti su zainteresovani za studiranje, ali ne žele da se bave nastavničkim radom.
Smer za nastavnika srpskog jezika i književnosti se suočava sa ozbiljnim padom, dok se strane filologije i dalje privlače studente, ali srpski jezik je najugroženiji.
Upis na naše fakultete je problem koji nas posebno muči, ali problemi u obrazovanju su prisutni u celoj zemlji.
Pitanje je ko će predavati našoj deci kada mi odemo u penziju – naglašava Iva Draškić, dekanka Filološkog fakulteta, u intervjuu za „Nova S“.
Sa druge strane, najtraženiji fakultet u Srbiji je Fakultet organizacionih nauka (FON), gde su budući brucoši danas polagali test opšte informisanosti koji i vi možete rešiti.
