Milica Stojković iz Vlasotinca je dokaz da se snovi mogu ostvariti svakome, samo je potrebno da dovoljno verujemo u njih. Iako je tek upisala fakultet uspela je da objavi svoj prvi roman pod nazivom “Put jedne inspektorke”.

Dok je ceo svet strepeo od novog, nepoznatog virusa Milica je bila u svom svetu i pisala svoj prvenac. Živela je život svoje junakinje iz romana i bezbrižno se posvećivala budućim čitaocima. Ljubav prema pisanju neguje je od malih nogu, iako je i sada veoma mlada.

Kako se rodila ljubav prema pisanju i kada ste primetili da se u tom smislu izdvajate od svojih vršnjaka?

Ljubav prema pisanju rodila se još u prvoj godini srednje škole, to su bile pesme koje sam slala na mnogim konkursima. Tek kada sam počela da dobijam nagrade i diplome, shvatila sam da se razlikujem od svojih vršnjaka. Samim tim shvatila sam da se i drugima dopada način mog pisanja.

Možele li da opišete o čemu se radi u vašem romanu i da li postoji sličnost života glavne junakinje sa vašim?

Moj prvi roman govori o devojci koja je završila Policijsku akademiju i posao nalazi u dalekoj Rusiji. Tamo se susreće sa mnogim problemima, ali upoznaje i ljubav svog života. Spletom nesrećnih okolnosti, ona se vraća u Srbiju i pokušava da nastavi svoj život. Roman nema nekih sličnosti sa mojim životom, ali istina je da sam kao mala želela da budem inspektorka.

Pošto ste roman pisali za vreme vanrednog stanja, kako ste uspeli da se motivišete u tim trenucima? Mnogima je bilo teško da se usredsarede na neki posao, kao i da ne razmišljaju svakodnevno o uznemirujućim podacima.

U današnje vreme, vreme novih tehnologija, mladi se sve više okreću tome i veoma retko čitaju knjige a jos manje pišu. Pisanje je jedan predivan dar koji se neguje i od toga se nikad ne odustaje.

Kako se pojavila želja za studiranjem Tehnološkog fakulteta s obzirom na talenat i ljubav prema pisanju?

Tehnološki fakultet sam upisala sa željom da se oprobam u nečemu što je totalno suprotno od književnosti i pisanja. Ipak će to jednog dana biti moj posao, a pisanje ce biti moja velika strast.

Da li planirate da nastavite da se bavite pisanjem ili ćete se posvetiti svojoj profesiji nakon fakulteta?

Baviću se pisanjem, bez obzira na posao koji ću raditi. Trudiću se da sve to uklopim.

Šta biste poručili mladim književnicima koji imaju talenat, ali nisu dovoljno hrabri da objave knjigu?

Što se tiče pisanja, talenat jeste bitan ali je hrabrost pokazati drugima svoja dela mnogo bitnija. Svi koji u sebi prepoznaju pisce, moraju to dati do znanja i drugima, bez straha od kritika. Izdavanje knjiga je najbolji način za to.

Svi koji nisu pročitali Miličin roman, trebalo bi to što pre da učine, jer je naša književnica bila vredna pa će uskoro objaviti i drugi deo. Put inspektorke se nastavlja i nakon kobne Rusije, a Miličin je tek počeo. Pratite je i ne propuštajte njena dela. Vratite se čitanju, jer “književnost otkriva ono što stvarnost skriva” – Džasmin Vest.

Izvor: Espreso.rs / Foto: Privatna arhiva