Dijana Đoković, majka Novaka Đokovića, otkrila je detalje iz života svog sina koje je malo ko znao.

U intervjuu za ” Sport klub” Dijana je do detalja ispričala stvari iz Novakovg života i vratila se na sam početak, njegovo detinjstvo i odlazak od kuće.

Ono što je za nju bilo najbolnije jeste Novakov odlazak ”preko bare.”

– Molim te, Jelena, uzmi ga da bi napredovao, on mora da ode odavde da bi napradevao. Otišao je sa 13 godina ”preko bare” sa Goranom uz pomoć Jelene Denčić. Znala sam da je u dobrim rukama, jer te akademije jesu dobre, ali nije to to dok nema neko sa njim. Ja sam non-sto zvala da vidim kako je, oni su mu bili kao otac i majka. Već tada se videlo da će biti veliki igrač, šta je sve radio sa telom, zvali su ga čovek od gume. Sve je poštovao šta se radi, zagrevanje, istezanje, sve je poštovao. Tamo sreo Ivaniševića i gledao ga kao boga, on mu je davao čokoladice i mnogo ga je Novak voleo. Dok je bio tamo družio se sa našom decom odavde i oni su mu bili jedino društvo, počela je Dijana priču o Novaku i nastavila sa pričom o Marku i Đorđu.

Braća su imala veliki teret zbog njega, svi su ih upoređivali sa Novakom, a oni su probali da izgrade sebe. Oni ga obožavaju, ali su probali da budu Đorđe i Marko, a ne braća Novaka. Kada je Novak dobio pehar na AO, Marko nije žele da stane sa svima nama da se slika, jer to nije bilo njegovo, pa se uvek sklanjao jer je hteo da ima nešto svoje i da izgradi sebe kao tenisera.

Neizbežan deo priče bio je i skorašnji ATP Kup i pobeda Novaka i Srbije?

– Mogu da kažem da sam bila puna emocija. Vidim koliko mu je to značilo, veoma sam bila ponosna na njega. Sve je prštalo od emocija i oni su to preneli na nas. Budili smo se noću da bi gledali. Vidi se koliko im to znači, vidi se sa koliko žara nose zastavu i koliko vole svoju zemlju. Videla sam koliko su oni to želeli da osvoje i ovo je kao Dejvis Kup 2010. godine. Ovo će im biti odskočna daska kao i tada, tako se meni čini, da su napunili baterije i krenuli dalje. Bila sam fascinirana onom publikom, ono je bilo kao da su igrali u Beogradu. Oni ljudi su željni Srbije, svoje zemlje, tenisa. Oni sa ponsom ističu odakle su. Novak se hrani publikom, to je njegova hrana! To njemu mnogo znači, on traži podršku publike i to ga je nosilo do pobede u Australiji, oduševljeno je pričala Dijana koja se na trenutak vratila na priči o Marku.

– Marko je imao problema, to je bilo očigledno. Kada imaš jednog kvalitetnog i uspešnog sina, onda mora da bude drugi malo složeniji da pravi ravnotežu. Ali bitno mi je da su kulturna deca i obrazovana, a ostalo će da se reši i sve će da prođe kako treba.

Odnos prema porodici Đoković u inostranstvu i Srbiji nekada i sada?

– Dok se Novak nije dokazao, niko ga nije poštovao. Tek svojim rezultatima, kada je postao ime, počeli su drugačije da nas gledaju i da nas uvažavaju. To se vidi u sitnicama. Na primer u akreditacijama, tada nam nisu davali veliki broj akreditacija, jer smo mi velika porodica, ali npr. Nadalu i Federeru su davali i za decu, dok smo mi imali ogrničen broj, ali sada se sve promenilo. U Srbiji ima onih zavidnih, ali generalno ga poštuju. Bitno je da je uzor deci i to mi je drago i znak da je nešto napravio. Deca su počela da igraju tenis na ulici i na terenima i to je pravi znak da radi pravu stvar. Moj sin je ovde ostavio trag i to je ono što meni znači i drago mi je da ta deca znaju za Novaka i srce mi je veliko zbog toga.

Dijana se pristeli i komičnih detalja sa Novakov početaka.

– Milioni čarapa i prljavog veša, pogotovo sa šljake, to mi je bilo najteže u početku (smeh). Najviše čega sam želja sada jeste Novaka, jer je tako rano otišao iz gnezda.

Kako se Novak bori sa pritiskom?

– Naučio je da se izbori radom na sebi. Mislim da su to meditacije, pre svega. Dan pred Vimbldon, sećam se, on je sa nama, ali kao da nije. Fizički jeste, ali mentalno nije. Igra se sa decom, ali kao da nije tu. On se dva dana mentalno spremao za ono što sleduje i potpuno je mislima bio usresređen na to. Upravo to mu je pomoglo i da pobedi u onom velikom finalu sa Federerom i to mi je bio jedan od najtežih mečeva što sam gledala. Ove godine je bilo za vrištanje. U određenim momentima sam se pogubila, nije mi bilo dobro, priseća se Dijana i nastavlja.

– Uzela sam krst i rekla možeš ti to i molila sam se Bogu i molitva se uslišila, baš kao na AO pre nekoliko godina i ono finale kada je isto spasao dve meč lopte, to je za film.

Novak je uvek uz sebe ima krst koji mu je poklon sa Hilandara koji nosi kao svoju amajliju, on je verujući. Sećam se takođe, mi smo došli u posetu Patrijarhu Pavlu dok je ležao u bolnici, došli smo porodično, on je bio u polusnu. Đakon, koji je bio tu uz Patrijarha rekao nam je da izađemo i taman kada smo krenuli, Patrijarh Pavle je otvorio oči koju su bile nebesko plave, pogledao je Novaka i dao mu je blagoslov koji nam mnogo znači. To je bio dar od Boga koji Novak nikada neće zaboraviti.

Problem sa laktom?

– Protivnik je noževa, lekova, operacije i probao je alternativnim medicinom da to reši. Šta je radio i kako iskreno niko ne zna, ali ja i ljudi oko njega smo verovali u njega i uspeo je da se izleči i vrati na pravi put što su svi videli, neverovatno zaista, zaključila je Dijana.

Izvor: Kurir sport / Sport klub